BELA KAFA

Reditelj Milan Nešković

Autori adaptacije Milan Nešković, Molina Udovički Fotez

Dramaturg Molina Udovički Fotez

Opis Umetnici
BELA KAFA
14

Umetnici


Premijera, 4. maj 2015. / Scena „Raša Plaović"

 

Sustanari:

Momčilo Jabučilo Branko Vidaković

Majka Janja  Olga Odanović

Deli Jova Pavle Jerinić

Crkva Ružica Vanja Ejdus

Srđa Zlopogleđa Nenad Stojmenović

Zora Šišarka Nada Šargin

Radio kaskader Predrag Ejdus

Šlager pevač Nebojša Babić

 

POPOVIĆEVA BELA KAFA

Novi pozorišni komad Aleksandra Popovića Bela kafa navodi na pomisao da se osobeni pozorišni koncept ovoga uglednog autora menja u najnovijem periodu stvaralaštva. Ova pomisao, međutim, može da se prihvati samo uslovno. Izvesno je da se u Popovićevom prosedeu može uočiti čvršća kompozicija sižea, ali je takođe tačno da su sve druge karakteristike Popovićeve dramaturgije ostale nepromenjene. Reč je, dakako, o posebnom jeziku, intenzivnom ritmu, načelu otvorene igre koja demistifikuje scensku iluziju (...) jer se u Popovićevim dramama sve događa na granici sna i jave. I Bela kafa poseduje identičnu oznaku u podnaslovu: kad se sanja bludnog stanja. U Beloj kafi Popović je izukrštao odnose načinivši višestruke veze između članova jedne porodice; ovim postupkom omogućio je svojim junacima da zastupaju protivrečne interese i da se, stoga, nalaze u neprekidnim sukobima, što porodičnim, što ideološkim. (...)

Popovićevi junaci vole da govore i da se žestoko spore oko svojih i tuđih ideja. Svih šest likova u Beloj kafi ima potrebu da objasni ne samo ono što oseća kao intimno pitanje ili dilemu, već i sve što se događa, što se nekada desilo, ili što će se tek dogoditi i da to proprati komentarom. Ovaj postupak saopštavanja i komentarisanja, preživljavanja u dijalogu i racionalizovanja ima prevashodni zadatak da potre svaku pomisao na scensku iluziju. Popović, dakle, jezičkom građom stvara situacije i odnose, koje potom prevodi u poetske slike tehnikom simultanog sna. (...)

Popovićevi junaci su sazdani od protivrečnosti; oni se i vole i mrze, uvažavaju i preziru, beže jedni od drugih da bi se željno vraćali, oni su vernici i nevernici, pouzdani i nesigurni, rečju, oni su sastavljeni od vrlina i nedostataka običnih ljudi. Uistinu, Popovićevi junaci pate i kada su radosni, a smeju se kada ih život šiba. Ali, čini se da je njihova glavna odlika strastveni vitalizam koji omogućava da prežive sve društvene procese, promene, krize i raskole i da iz njih iziđu koristeći sopstvenu lukavost kao spasonosni ključ. Zbog toga bi se Bela kafa mogla nazvati dramom umešnosti preživljavanja ili pohvalom vitalizmu...

 

Radomir Putnik, Velika predstava, „Politika“, 4. januar 1991.(Izvori: www.narodnopozoriste.rs)

 

 

 

Preporuka

BELEF 2019

BELEF 2019

BEOGRADSKI LETNJI FESTIVAL

Scene iz bračnog života

UŽIVO u Jazz kantini Lisabon STAND UP DARKA MITROVIĆA!